Draga Mico,
U pet sati posle podne istog, to jest današnjeg dana pisao sam na
otvorenoj dopisnici, držeći da ti neću se moći ubrzo javiti, a osim toga
tu sam dopisnicu pisao u kafani "Fin du siecle", gde je bilo tada dosta
mojih drugova, te nisam bio rad da znaju za moju tajnu. Iz tih, dakle,
uzroka nisam ti se, draga i mila Mico, mogao pismom javiti iz ove vrlo
divne i lepe varoši, po kojoj sam mnogo lutao dok se nisam našao sa
svojim drugovima iz Beograda i Sarajeva.
Kao što ti je poznato, ja sam se krenuo iz Banje Luke 30. septembra u 4
sata posle podne. U Zagreb sam došao u u pola pet izjutra. Tu sam čekao
na bečku železnicu do 7 sati i 5 minuta, pa sam se onda krenuo i u Beč
sam stigao u 6 sati uveče 10. meseca.
Celo moje putovanje od Banje Luke do Beča bilo mi je teško i dosadno.
Neka nepojmljiva tuga morila je moju dušu i srce. Lepa i divna tvoja
slika lebdila mi je pred očima, jer pri našem rastanku ja sam video u
tvojim očima suzu koja me opominjaše da ti budem do groba veran.
Veruj, Mico, da te silno ljubim i da te neću izneveriti, a što se tebe
tiče, ti radi kako ti srce zapoveda, pa nećeš pogrešiti. Mogu ti kazati
da me jako iznenadilo ono čudnovato ponašanje tvoje majke prema meni. Ja
je jako volim, ali se ona prema meni pri polasku nečovečna pokazala, ne
davši mi ni ruku, da se rukujemo pri rastanku.
Slušaj majku, ali i ne zaboravi na mene, koji u dalekoj tuđini uzdiše za tobom.
Čim dobiješ ovo pismo, odmah mi odgovori, da znam kako je tamo. Tvoj dar
jedina mi je uteha u ovim teškim danima. Molim te, draga Mico, da mi
odmah sa odgovorom na ovo pismo pošalješ svoju sliku. To je najveće
dobro što mi ga možeš učiniti. Ja ću se slikati na prvog po novom
kalendaru, još dakle za 15 dana, pa ću ti odmah sliku poslati.
Veruj u moju ljubav i budi vesela!!
Tvoj Petar koji ti šalje nebrojeno poljubaca.
Tvoj Petar koji ti šalje nebrojeno poljubaca.
Moja adresa: Petar Kočić, stud. phil. in Wien I. Universistat
Pozdravi majku, makar ona i bila ljuta na me.
No comments:
Post a Comment