José Saramago

*Mnogi ljudi prožive cele svoje živote čitajući, ali nikada ne tragajući za smislom iza napisanih reči, oni ne shvataju da su reči ustvari samo kamenje postavljeno da bismo prešli preko brze reke, a razlog zbog čega je to kamenje tamo, je taj da možemo da se dočepamo druge obale. Druga obala je ono što je bitno.

* Unutar nas postoji nešto što nema svoje ime;
to Nešto je ono što mi zaista Jesmo.

 *Ja mislim da smo svi mi slepi; slepci koji mogu da vide,
ali iz nekog razloga ne vide.

*Reči nisu date čoveku da bi prikrile misli.

*Ja nisam loš čovek. Ja samo vređam jezikom.

José Saramago

* Ljudski vokabular još uvek nije u stanju, a verovatno nikada neće ni biti, da sazna, prepozna i komunicira sa svime što čovek može da doživi i oseti.

* U stvari, još nije rođeno ljudsko biće potpuno lišeno te druge kože, zvane egoizam, kože mnogo deblje i tvrđe nego što je prva.

*Postoje nade koje se graniče s ludošću.
Da ti pravo kažem, da nije takvih nada, već bih odavno digao ruke od života.

José de Sousa Saramago (1922 – 2010)

Savest koju je toliko beskrupuloznih ljudi do sada prenebreglo, i još češće poreklo njeno postojanje, jeste nešto što postoji i oduvek je postojalo, to nikako nije izmišljotina filosofa iz davnih vremena kada duša nije bila više od konfuzne ideje. S vremenom, životom u zajednici i usavršavanjem genetskog koda, uspeli smo da savest ugradimo u boju ljudske krvi i so naših suza, pa, kao da nam to nije bilo dovoljno, pretvorili smo oči u neku vrstu ogledala okrenutih iznutra, postigavši time da oči, često, bez rezerve odaju ono što nam usne poriču.
(José Saramago, ''Slepilo'')

Danas je poslednji dan u godini. U čitavom svetu koji se upravlja po ovom kalendaru, ljudi pretresaju sami sa sobom plemenita dela koja nameravaju da učine u toku iduće godine, zaklinjući se da će biti ispravni, plemeniti, pravični i nepristrasni, da iz njihovih pravednih usta neće izaći nijedna ružna reč, laž, podlost, pa čak i ako ih neprijatelj zasluži, razume se, govorimo o običnim ljudima, jer drugi, izuzetne ličnosti, osobenjaci, rukovode se svojim vlastitim načelima koji im daju za pravo da odustanu od onog što su rešili da budu ili da učine, već prema tome kako im se prohte ili učini korisnim, to su osobe koje se ne daju zavarati, podsmevaju se nama i našim dobrim namerama, ali, konačno, iskustvo nas tome uči, već prvih dana januara zaboravićemo polovinu od onoga što smo obećali, a kad smo već toliko zaboravili, zaista nema razloga da ispunimo i ostalo, to je kao kula od karata, ako već nedostaje vrh, bolje je da se sve sruši nego da se mešaju boje.

***
Nemojmo reći, Uradiću sutra, jer je izvesnije da ćemo sutra biti umorni, kažimo radije, Prekosutra, tako ćemo uvek imati jedan dan razmaka da promenimo mišljenje i plan, međutim, najrazboritije bi bilo reći, Jednoga dana odlučiću kada će doći dan da kažem prekosutra, a možda ni to nije neophodno, ako neopoziva smrt ranije dođe i oslobodi nas obaveze, jer to je zapravo najgora stvar na svetu, obaveza, sloboda koju sami sebi uskraćujemo.
( ''Godina smrti Rikarda Reiša'')