Henry Charles Bukowski (1920 - 1994)

Heinrich Karl Bukowski
(1920 - 1994)

-izuzetno duhovit,a ciničan istovremeno,

pisao je sirovim jezikom,

lišenim metafora,

najčešće svakodnevnim,uličnim žargonom, neretko vulgarnim,čak brutalnim

Čarls Bukovski "Dnevnik"

"...Praznina u mojoj glavi. Postajalo je hladnije. Pošto sam matori konj. Pomislio sam da bi trebalo da uzmem sako. Spustio sam se pokretnim stepenicama sa četvrtog nivoa. Ko je izmislio pokretne stepenice? Ljudi idu gore-dole pokretnim stepenicama, liftovima, voze automobile, otvaraju garaže dodirom na dugme. Onda odlaze u teretane da skidaju salo.

 Za četiri hiljade godina nećemo ni imati noge, puzaćemo naokolo na šupcima, ili ćemo se možda kotrljati kao lopte. Svaka vrsta uništava sebe.
Dinosauruse je ubilo to što su pojeli sve naokolo i onda morali da pojedu jedni druge, tako da je na kraju ostao samo jedan, i taj bednik je crkao od gladi."

 “Ono najčudnije kada ljudi umru su njihove cipele. To je najtužnija stvar. Kao da najveći deo njihove ličnosti ostaje u njihovim cipelama.”

Bukovski: Dostojevski

Uza zid streljački vod na gotovs
a onda je pomilovan.
A šta da su streljali Dostojevskog 

pre nego što je napisao sve to?

Pretpostavljam da ne bi ni bilo važno,

  ne direktno.

Postoje milijarde ljudi
koji ga nikad nisu čitali

i nikad neće.

Ali,kad sam bio mlad

znam da me izvukao iz fabrika

pored kurvi

dizao me visoko kroz Noć

i smeštao na bolje mesto.

Čak i kad sam pijančio za šankom

sa ostalim propalicama

bilo mi je drago

što je Dostojevski bio pomilovan

jer je to i meni dalo neku vrstu pomilovanja,

dozvolilo mi da gledam

pravo u ta užegla lica

u mom svetu.

Dok Smrt upire svoj prst

čvrsto sam se držao,

neokaljani pijanac,

deleći smradni Mrak

sa mojom braćom

 
   
 

Čarls Bukovski: Ako uzmemo...

Ako uzmemo ono što vidimo
mašine koje nas izluđuju,
ljubavnike koji se na kraju mrze,
tu ribu na pijaci,
što zuri naviše u nas,
cveće koje trune,
muve u paukovoj mreži,
ulične nerede,
urlike lavova u kavezu,
klovnove zaljubljene u novčanice,
nacije što pomeraju ljude kao pione,
dnevne lopove sa prelepim
noćnim ženama i vinom,
pretrpane zatvore.

Uobičajeno nezaposlene,
anemičnu travu,
ljude dovoljno stare da vole grob.

Te stvari, i druge, pokazuju
kako se život klati na istruleloj osovini.

Ali ostavili su nam malo muzike
i govornički šou na uglu,
čašicu viskija,
plavu kravatu,
džepno izdanje Remboovih pesama,
konja koji juri kao da mu đavo uvrće rep,
i onda je tu ponovo ljubav
kao tramvaj koji na vreme stiže
iza ćoška,
grad koji čeka,
vino i cveće,
voda što šeta preko jezera
i leto i zima
i leto
i leto
i opet zima.

Čarls Bukovski: 59 centi kilo

Volim da gluvarim po običnim mestima
i posmatram ljude
sa distance.
Ne želim ih previše blizu
jer će početi
da me guše.
Ali u samoposlugama,
perionicama veša,
kafeima,
na uličnim ćoškovima,
autobuskim stanicama,
u restoranima,
dragstorima
mogu da gledam njihove pokrete,
lica
odeću…
da posmatram način na koji hodaju,
stoje
ili šta god da rade.
Ja sam kao rendgen
volim ih takve:
izložene pogledu.
Zamišljam ih u najboljem svetlu.
Zamišljam da su hrabri i ludi.
Zamišljam da su divni.

Volim da gluvarim po običnim mestima.
Žao mi je svih nas
ili drago za sve nas
uhvaćene žive
i kao takve zbunjene.

Ne postoji ništa bolje od naše
komičnosti,
ozbiljnosti i
naše glupavosti
kupujući čarape,
mrkve,
žvake,
časopise,
kondome,
slatkiše,
lak za kosu
i toalet papir.

Trebalo bi u to ime da zapalimo
ogromnu vatru radosti
i da čestitamo sebi
na našoj izdržljivosti.

Stojimo u dugim redovima
šetamo naokolo
čekamo.

Volim da gluvarim po običnim mestima
ljudi mi se otvaraju,
a i ja njima.

Žena u 03:35 posle podne
vaga purpurno grožđe i
krajnje ozbiljno
gleda u vagu
ima na sebi jednostavnu zelenu haljinu
sa motivima belih cvetova
a zatim uzima grožđe
i pažljivo ga stavlja u belu papirnatu
vrećicu.

Samo taj prizor te dovoljno prosvetljuje.

Generali i doktori mogu i da nas ubiju
ali mi smo ipak
pobedili.

Čarls Bukovski: Pesma u čast Dame ipo

Neki od kerova što spavaju noćac
mora da Sanjaju o Kostima
i ja Sanjam tvoje Kosti
u Mesu
a najbolje
u onoj tamnozelenoj haljini
i onim blistavim crnim cipelama
s visokom štiklom.
Večito si psovala kad piješ,
kosa ti opadala,
a ti htela da eksplodiraš
od onog što te mučilo.
od Trulih Uspomena
na Trulu Prošlost,
i na kraju si Pobegla od njih,
u Smrt,
ostavivši me sa trulom sadašnjicom.
Mrtva si već 28 godina,
a ipak te bolje pamtim
nego ma koju drugu.
Bila si Jedina
koja je shvatala
Uzaludnost našeg Života.
Sve druge,bile su samo
nezadovoljne
trivijalnim sitnicama,
besmisleno se ždrale zbog Besmislica.
Džejn, tebe je ubilo to
što si previše znala.
Dižem piće
za tvoje Kosti
o kojima ovaj Ker još uvek Sanja."

C.Bukowski - Čudo najkraće traje

Znaš, bilo je jako dobro.

Bilo je bolje nego bilo šta.

Bilo je kao nešto
Što možemo podignuti,
Držati, gledati
i onda se smejemo
Zbog toga.

Bili smo na Mesecu,
Bili smo na jebenom Mesecu,
Imali smo ga.

Bili smo u ratu,
bili smo u beskrajnom ponoru.
Nigde nema takvog mesta.

Bilo je duboko,
I svetlo,
I visoko.

Primaklo se tako blizu ludila,
Smejali smo se bezumno.

Tvoj smeh i moj.

Pamtim kad su tvoje oči,
Glasno rekle: VOLIM.
Sada, dok se ovi zidovi,
Tako nečujno, ljuljaju ........

C.Bukowski - Za staru Krnjavu

Poznajem ženu
Koja stalno kupuje slagalice
Kineske
Slagalice
Pločice
Žice
Deliće koji se na kraju sklope
U neku celinu.
Ona matematički
Rešava sve svoje
Slagalice
Živi pored mora
Iznosi šećer za mrave
I veruje
Iz dna duše
U bolji svet.

Njena kosa je seda,
Retko se češlja.
Zubi su joj krnjavi.
I nosi široke, bezoblične, radne
kombinezone na telu koje bi
Većina žena volela da ima.
Godinama me nervirala
Onim što sam smatrao njenim
Hirovima
Kao što je potapanje ljuski od jaja
u vodu (da njom zaliva biljke
kako bi dobile kalcijum)
Ali, kad na kraju razmislim o njenom
Životu
I poredim ga sa drugim životima
Blještavijim, originalnijimi
Lepšim
Shvatim da je povredila
Manje ljudi nego iko koga znam
(a pod povredila mislim samo to,
ništa više.)
Prošla je kroz teške periode
Kada je možda trebalo
Više da joj pomognem
Jer ona je majka mog jedinog deteta
I nekad smo se mnogo voleli
Ali prošla je kroz to,
Kao što sam rekao,
Povredila je manje ljudi
Nego iko koga znam
I ako se tako gleda,

Eto,
Stvorila je bolji svet.
Pobedila je!

Frensis, ova pesma je za tebe.