Bodler: Živa Buktinja

Alméry Lobel-Riche,
Charles Baudelaire, 1921.

Stupaju preda mnom Oči pune bljeska,

Ko Anđeo da ih magnetičnim stvori;

To su moja braća, dva brata nebeska,

Lijuć mi u oči oganj nesagoriv.

Štite me od greha i nesreće druge,

Korake mi vode po stazama Lepog;

Ja sam njihov sužanj, oni moje sluge;

Toj buktinji živoj pokoran sam slepo.

O, prekrasne Oči, blistate ko sveće

Kad mistični sjaj im usred dana gori;

Sunce sja, al njihov plam zgasiti neće;

Dok one Smrt slave, vi pevate Zori;

Stupate, pojući buđenje u meni,

Zvezde čiji plamen sunce ne zaseni!