Za Anu Bolen,
moju gospodaricu i prijateljicu, 1528.
Svoje srce i čitavo svoje biće predao sam tebi u ruke, sa nadom da ću se
time preporučiti tvojoj milosti i da naklonost koju gajiš prema meni
neće biti umanjena odsustvom jer bi to samo osnažilo bol koji mi mori
dušu, što bi bio pravi greh jer mi sama razdvojenost već nanosi dovoljno
patnje, čak više nego što sam ikada mogao da zamislim. To me neminovno
tera da se prisetim jedne astronomske činjenice. Naime, što su polovi
dalje od sunca, vrelina je uprkos tome snažnija. Isto je i sa našom
ljubavlju. Daljina se isprečila između nas, ali žar naših srca uprkos
tome raste – bar što se mene tiče. Nadam se da isto važi i za tebe i
uveravam te da je bol zbog razdvojenosti u mom slučaju tako silna da bi
bila nepodnošljiva da ne živim u čvrstoj veri da uživam tvoju bezgraničnu i
neprolaznu naklonost. Kako bih te podsetio na to, i pošto telom ne mogu
da budem s tobom, šaljem ti stvar koja će ti u najvećoj mogućoj meri
zameniti moje prisustvo – tačnije, moju sliku – kao i poklon koji sam ti
ranije pomenuo, sa nadom da ću, kad ti to poželiš, zauzeti njihovo
mesto.
Svojeručno,
Tvoj sluga i prijatelj,
Henri VIII
Henri VIII
No comments:
Post a Comment