| Milena Jesenská (1896-1944) |
"...Budući da volim Tebe (volim Te, dakle, ti koja teško shvataš, i kao što
more voli sićušan oblutak na svom dnu, upravo tako i moja ljubav
preplavljuje tebe - pa neka sam opet kod Tebe oblutak ako to nebesa
dopuštaju), volim i celi svet kojem pripadaš i Tvoje levo rame, ne,
najpre je bilo desno i zato ga ljubim kada mi se prohte (i kad si Ti
toliko dobra da smakneš bluzu s njega), i kojem pripada i levo rame, i
Tvoje lice nada mnom u šumi, i mirovanje na Tvojim gotovo obnaženim
grudima. I zato imaš pravo kad kažeš da smo već bili jedno, i ja se
uopšte toga ne bojim, štaviše, to je moja jedina sreća i moj jedini
ponos, i ja to nipošto ne ograničavam na šumu..."
No comments:
Post a Comment