F.M. Dostojevski - Braća Karamazovi

 

"Žalim sto vam ne mogu kazati ništa utešnije, jer delotvorna ljubav, kada se poredi sa sanjalačkom - stvar je surova i zastrasujuća. Ljubav sanjalačka, čezne za brzim podvigom, koji se brzo zadovolji i želi da je svi posmatraju. I zaista se ide dotle da neki čak i život žrtvuje, samo da stvar ne traje dugo nego da se što pre svrši, kao na pozornici i da je svi gledaju i hvale. A ljubav delotvorna-to je posao i istrajnost, a za neke je možda čitava nauka.

I unapred vam kažem, u trenutku kada sa užasom gledate da, kraj svih napora, ne samo da se niste približili cilju, nego ste se čak od njega udaljili - u tom istom trenutku, to vam unapred velim, vi ćete najedared postići cilj........"

F.M.Dostojevski: O Smehu

Za smeh je, pre svega, potrebna iskrenost, a zar ima iskrenosti kod ljudi? Za smeh je potrebna nezlobnost, a ljudi se najčešće smeju pakosno.

Iskren i nezloban smeh znači veselost, a zar ima kod ljudi u današnje vreme veselosti i umeju li ljudi da budu veseli? Veselost čoveka je najvidnija crta njegova, koja ga najviše odaje. Jedan karakter dugo ne možete upoznati, ali čim se čovek bar jedanput nasmeje sasvim iskreno, pokazaće vam se njegov celi karakter odmah kao na dlanu.

Samo čovek vrlo visokog i vrlo sretnog razvitka ume da bude veseo i da zarazi druge, to jest neodoljivo i dobrodušno veseo. Ne govorim o njegovom umnom razvitku, nego o karakteru, o celom čoveku. Na taj način, ako želite da prozrete čoveka i da upoznate njegovu dušu, ne posmatrajte kako ćuti ili kako govori, ili kako plače, ili čak kako se uzbuđuje plemenitim idejama, nego bolje da pogledate kako se smeje. Ako se dobro smeje, znajte da je dobar čovek.

Ja zato dobro znam da je smeh najsigurnija proba duše. Pogledajte dete: jedino deca umeju da se dobro smeju do savršenstva i zbog toga i jesu privlačna.

Dostojevski - Kockar (odlomak)

"Vi znate šta je to što je mene progutalo. I pošto nema nikakve nade , a u vašim očima sam nula, zato i govorim otvoreno: svuda vidim samo vas, a sve ostalo mi je svejedno. Zašto i kako vas volim- ne znam. Znate, vi možda uopšte i niste lepi? Zamislite , ja uopšte i ne znam da li ste vi lepi ili ne? Čak ni u licu? Srce vam, sigurno, nije dobro, a da vam um nije plemenit- i to je vrlo verovatno. (...)
Znate li da ću vas jednog dana ubiti? Neću vas ubiti zbog toga što ću prestati da vas volim, ni iz ljubomore, nego onako, prosto ću vas ubiti jer me neki put nešto vuče da vas pojedem."

"A znate li da je, osim toga, i opasno da nas dvoje sami šetamo. Mene je već mnogo puta neodoljivo vuklo da vas pretučem, unakazim, udavim. I mislite li da do toga neće doći? Vi ćete me dovesti do bunila. Tek valjda neću od skandala prezati? Ili od vašeg gneva? Šta se mene tiče vaš gnev? Ja volim bez nade i znam da ću vas posle toga još hiljadu puta više voleti. Ako vas ikad budem ubio, moraću, naravno, i sebe da ubijem; a ja sebe koliko je god moguće duže neću ubijati , kako bih taj neizdrživi bol da budem bez vas osećao što duže. I znate li još jednu neverovatnu stvar: ja vas svakim danom volim sve više, a to je takoreći nemoguće."

F.M.Dostojevski:

Uništite moje Želje,
izbrišite moje Ideale,
pokažite mi nešto bolje
i ja cu poći za vama.

F.M.Dostojevski: ...o Strasti i Ljubomori

by Talantbek Chekirov

U srcu koje iskreno ljubi
ili ljubomora ubija ljubav,
ili ljubav ubija ljubomoru.
Sasvim suprotno biva sa strašću.

F.M.Dostojevski

Uvreda je laž samome sebi o svojoj veličini.

F.M.Dostojevski

by  Van Gogh

Da, kad smo nesrećni,
mi jače osećamo i nesreću drugih;
osećanja se ne razbijaju,
usredsređuju se ...

F.M. Dostojevski: o Savesti

by Van Gogh

 




Za čoveka nema ništa primamljivije
od slobode njegove savesti,
ali ni nista teže.

F.M.Dostojevski: Bele Noći

by Simone Lipschitz

Bože, čitav minut blaženstva!
Pa zar je to malo, makar i za čitav život čovečji.

F.M.Dostojevski

~ Nekoga je bolje imati među neprijateljima nego među prijateljima.

~ Ako si se uputio prema cilju i putem počeo zastajkivati i kamenjem gađati svakog psa koji laje na tebe, nikad nećeš stići na cilj.

~Tajna čovečjeg bića nije u tome da živi, nego zašto živi.

~Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao.

~Ništa na svetu nije teže od iskrenosti, a nema ničeg lakšeg od laskanja.

~Apstraktno čovjek nekako i može voljeti bližnjeg, ili čak neki put iz daleka, ali iz bliza skoro nikad.

~Lagati originalno je skoro bolje nego ponavljati tuđe istine.
U prvom slucaju ti si čovek, a u drugom samo papagaj.

~Da bi se postupalo razumno - malo je imati samo razum.

~Oni koji znaju da govore, govore kratko.

~Ljubiti nekog čovjeka znači vidjeti ga tako kako ga je Bog zamislio.

~Lagati originalno je skoro bolje nego ponavljati tuđe istine.
U prvom slucaju ti si čovek, a u drugom samo papagaj.

~Ne može se voleti ono što se ne poznaje. Bilo da je reč o čoveku ili o narodu. Budite sigurni da svi oni koji svoj narod prestaju da razumeju i gube vezu sa njim, odmah i u istoj meri gube i veru očeva, postaju ili ateisti ili ravnodušni ljudi

F.M.Dostojevski: Zločin i Kazna

Фёдор Михайлович Достоевский (1821- 1881)

"... Ja verujem samo u svoju glavnu misao. A to je upravo misao da se ljudi, po prirodidnom zakonu, generalno dele na dve vrste: na nižu (obične), to jest, da tako kažem na materijal koji služi jedino razmnožavanju sebi sličnih, i na one prave ljude, tj na one koji imaju dar ili sposobnost da u svojoj sredini izreknu novu reč.Dakako da ima bezbroj podvrsta, ali se te dve osnovne vrste prilično razlikuju. prvu vrstu tj. materijal, čine, uopšteno govoreći, ljudi koji su po svojoj naravi konzervativni, pristojni, žive u pokornosti i rado se pokoravaju. Oni, po mom mišljenju, i moraju biti pokorni zato što su za to i predodređeni, i to njih nimalo ne ponižava. Oni pak iz druge vrste svi krše zakon, to su rušioci ili su bar skloni rušenju, svaki prema svojim sposobnostima. Zločini su tih ljudi, dakako relativni i različiti; ponajčešće zahevaju u vrlo raznolikim iskazima da se sruši ovo današnje u ime nečega boljeg. Ali, ako takav čovek treba, radi svoje ideje, da preskoči i preko leša, da zagazi u krv, on može sam sebi u svojoj duši, po mom mišljenju, odobriti takav korak, ovisno doduše o ideji i njenim razmerama, to valja dobro upamtiti.

... Prva kategorija je uvek - gospodar svog vremena, a druga - gospodar budućnosti. Prvi održavaju svijet i brojčano ga umnožavaju; drugi pokreću svet i vode ga cilju. I jedni i drugi imaju potpuno ista prava na postojanje..."

 "Najvažnije je - izbegavajte laž, svaku laž, naročito laganje samom sebi. Pazite na svoju laž i konrolišite je svaki čas, svaki trenutak. Izbegavajte gadljivost i prema drugima i prema sebi: to što vam se čini gadnim u sebi čisti se već samim tim što ste to primetili. Takođe izbegavajte strah, mada je strah posledica svake laži. Ne plašite se nikada svoje malodušnosti u postizanju ljubavi, ne plašite se mnogo ćak ni rđavih svojih postupaka. Žalim što vam ne mogu reći ništa utešnije jer aktivna ljubav, u poređenju sa onom iz maštanja, predstavlja surovu i zastrašujuću stvar. Sanjalačka ljubav ćeka brzi podvig, brzo zadovoljenje i da ga svi posmatraju. Tu zaista dolazi dotle da čak i život čovek daje samo da ne bi dugo trajalo, da bi se što pre završilo, kao na sceni, da ga svi gledaju i hvale. A aktivna ljubav je - rad i istrajnost, za neke, možda, cela nauka. "
(Zločin i Kazna)

F.M.Dostojevski- Jadni ljudi

Kažu da kajanje olakšava dušu – naprotiv!

Uspomene, bile one radosne, ili gorke, uvek su mučne, barem je tako kod mene; ali i to mučenje je slatko. I kad je srcu teško, kad ga obuzmu bol, tegoba, tuga onda ga uspomene osvežavaju i oživljavaju kao što kapi rose u vlažno veče posle vrelog dana osvežavaju i oživljavaju jadni usahnuli cvet, spržen dnevnom jarom.

Ipak je prijatno s vremena na vreme odati sebi priznanje.

Književnost – to je slika, to jest u izvesnom smislu slika i ogledalo; izraz strasti, veoma prefinjena kritika, pouka s naravoučenijem i dokumenat.

Dešava se tako, živiš, a ne znaš da ti je pred nosom knjiga u kojoj je sav tvoj život izložen do pojedinosti.

Naš čovek ništa ne uradi dok mu ne zapretiš, svako gleda samo da se negde na spisku vodi, da, eto, kaže ja sam tu i tu, a od posla se podalje drži... Sklanja se ponekad čovek, sklanja, skriva se zbog nečeg za šta nije kriv; ponekad ni nos ne sme da pomoli – bilo gde, zato što se plaši spletke, zato što iz svega što postoji na svetu, iz svega će ti paskvilu napraviti i, eto, već sav građanski porodični život tvoj u književnost je ušao, sve je naštampano, pročitano, ismejano, pretreseno!

Ah, prijatelju moj, nesreća je zarazna bolest. Nesrećnik i jadnik moraju da se klone jedan drugoga da se ne bi još više zarazili.

F.M.Dostojevski,"Mladić",1875. (odlomci)

F.M.Dostojevski,"Mladić",1875.

• Ne može  čoveka svatko uvrijediti.
  
  
• ...Jedino se to možda može objasniti time da nije bila pri sebi  kad je to učinila, to jest ne u onom smislu kako nam tvrde advokati za svoje ubojice i lopove, nego pod onim snažnim dojmom koji, ako je žrtva bezazlena, ovlada njome kobno i tragično.
  
  
• Tvoja je Misao bila ona i glupa, dok je u tebi - uvijek dublja, a kad je izrekneš, smješnija je i nepoštenija. Jedino je kod nevaljalih ljudi koji samo  lažu sasvim obratno.
  
  
• Ama, potajna spoznaja o moći  kudikamo više godi od javne vlasti Da sam bogataš koji ima na stotine milijuna, čini mi se da bi uživao baš u tome da nosim najstarije odijelo i da ljudi misle da sam najgori kukavac koji samo što ne prosjači, da me guraju i preziru: meni bi bila dovoljna sama spoznaja.

F.M.Dostojevski-"Bjesovi",1872. (odlomci)

F.M.Dostojevski-"Bjesovi",1872.

• U burnim, nesigurnim ili prijelaznim razdobljima posvuda se i uvijek pojavljuju različiti nitkovi. Taj ološ koji postoji u svakom društvu ispliva na površinu i kad se pojavi, onda ne samo što nema nikakva cilja, nego nema čak ni mrvička neke ideje u glavi, već samo zrači, kako najbolje zna i umije, nemirom i nestrpljenjem. Međutim, taj ološ, a da on toga sam i nije svjestan, gotovo uvijek uhvati u šake grupica "naprednih", koji djeluju u skladu s određenim ciljem, i ona upravlja svim tim ljudima onako kako im se sviđa ako se slučajno i u njoj ne nađe pravih pravcatih idiota, što se također često događa.
  
  
• Uvijek se nađe više redovnika nego Razuma.
  
  
• Ima mnogo misli koje su tu uvijek, a opet su odjednom nove.
  
  
• Ta malena riječca "zašto" odjekuje cijelim svemirom sve otkako je stvoren svijet, i cijela priroda svakoga časa pita svevišnjeg tvorca: "Zašto?"
  
  
• Dajte najjadnijem od bijednika da prodaje nekakve pišljive karte za putovanje željeznicom, i taj će bijednik odmah pomisliti da ima pravo da se pred vama vlada kao Jupiter kad dođete kupiti kartu. "E, hajde, baš da ti pokažem svoju moć..." I to se tako kod njih pretvara u administrativnu opijenost.
  
  
• Cijeli taj podugački članak, pun suvišnih riječi, napisao je jedino zbog toga da bi u njemu istaknuo samoga sebe. Bilo je lako pročitati između redaka: "Pogledajte me dobro, eto što sam ja doživljavao u tim trenucima. Zar vam je važno to more, oluja, stijene razbijeni brod? Pa ja sam vam sve to potanko opisao svojim snažnim perom. Što ste se zapiljili u tu utopljenicu što u mrtvim rukama drži mrtvo dijete? Pogledajte radije mene koji nisam mogao podnijeti toga prizora nego sam se morao okrenuti."
  
  
• Prava Istina se uvijek čini nevjerojatna. Da bi istina ispala vjerojatnija, treba joj svakako dodati malko Laži. Ljudi tako uvijek i rade.
  
  
• Zlatna sredina: ni glup, ni pametan, prilično nenadaren i kao da sam pao s Mjeseca.