*
Ja vidim, zbilja, da već nemam snage
Da volim, patim i da išta želim;
I ne znam više za spomene drage,
Za pali život sa ružama svelim.
Ja ne poznajem sad ni ona doba,
Kad ustajahu duhovi iz groba.
*
Istina, ja znam, da sve suve grane
Proleće nekad grlilo je holo;
Istina, ja znam i za one dane,
Kad sam se nado, osećao, volo
U pomrčini, na dolini jada,
Pod bledom zvezdom, koje nema sada.
*
Znam ih. Al' ono što je meni dalo
Veliki vidik i nebesne boje,
Danas je nešto neznatno i malo,
Nešto, što mislim, da i nije moje.
Sve je sad prošlost; nju niko ne čuva;
Pust vetar meni oko glave duva.
*
I moja ljubav, i ona je vani:
Bez mene, tiho, udaljena trune;
Ne čuje moji kad padaju dani,
Ne vidi groblje, što ga mrtvi pune.
Jutro mi svako pruža život ceo,
A svaka ponoć jedan pokrov beo.
*
Za mrtve nemam molitve, ni bole.
Posmatram, gledam: moje vreme teče.
Ne žalim sebe, čekam svoje veče,
Miran, bez želja i nada na bolje.
Moja je duša sada suvo polje.
No comments:
Post a Comment