| Janko Veselinović (1862-1905) |
† Janku Veselinoviću
Na onome bregu što je nad životom
Tražio sam mesto gde stanuje sreća,
I išao dugo okružen lepotom
Iz predela snova u predele cveća.
I ja sam se peo, uzdizao gore,
Mislio sam da si na najvećem visu,
I da pleteš vence, donosiš bokore,
Da si sav u cveću i samom mirisu.
Ali ta je slika prevučena prahom,
I stoji k'o spomen minulih obmana:
Ja joj katkad priđem sa tugom i strahom,
Kao dragan dragoj posle mnogih dana.
No comments:
Post a Comment