"U našem užurbanom i neosetljivom životu začuđujuće je malo sati u kojima duša može da bude svesna sebe, u kojima život ustupa mesto smislu i duhu, a duša neskriveno stoji pred ogledalom uspomena i savesti. To se verovatno dešava pri preživljavanju velikog bola, verovatno nad kovčegom majke, verovatno na bolesničkoj postelji, na kraju nekog dugog usamljeničkog putovanja, u prvim satima ponovnog vraćanja u život, ali to uvek prate nemiri i mučenja.
Vrednost ovakvih budnih noći je baš
u tome. U njima duša uspeva da bez snažnih spoljašnjih potresa dođe do
onoga što je pravedno, bez obzira da li je to čudno, ili zastrašujuće,
da li je za osudu, ili za žaljenje."
No comments:
Post a Comment