Patnja je nešto što treba savladati, a ne nešto u čemu se treba valjati.

 Henry Miller, Anaïs Nin, and June Miller

Hugo s pravom kaže da je potrebno mnogo mržnje da bi se napravila karikatura. Henri i moja prijateljica Nataša puni su mržnje. Ja nisam.
Kod mene je sve ili obožavanje i strast, ili sažaljenje i razumevanje.
Mrzim retko, ali kad mrzim, mrzim ubilački.
Ali, više me zaokuplja voljenje.

Postoje dva načina da se dopre do mene: poljupci i uobrazilja.
Ali postoji i hijerarhija: samo poljupci ne vrede.

Predajemo se uprkos svom individualizmu, gnušanju prema prisnosti.
Upili smo svoja egocentrična Ja u našu ljubav. Naša ljubav jeste naš ego.

Ona živi bez logike. Čim neko pokuša da dovede Džun u red, Džun je izgubljena.
Mora da joj se to mnogo puta dogodilo. Ona je kao pijanac koji se prepušta.

To je najslabiji način uživanja u životu: da pustiš da te šiba.
Pobeđujući bedu stvaramo buduću nezavisnost, da budemo takvi kakvi oni nikada neće biti… Malo mi je muka od tog ruskog valjanja u patnji.
Patnja je nešto što treba savladati, a ne nešto u čemu se treba valjati.

Za tebe i mene najviši trenutak, najveća radost, nije kad preovlada naš um,
nego kad izgubimo glavu, a i ti i ja je gubimo na isti način, kroz ljubav.

                                                          Anaïs Nin