Svakim je danom u duši praznije,
na žalost, — jer to je ipak žalost, draga;
lepe su stvari najprolaznije;
pa bar da dubokog ne ostave traga!
A ovako, dug je život iskušenja,
bola i zala što tište i peku,
sećanja na prošlost, i večita bdenja,
i nada na sreću nenadnu, daleku.
I dugačka je naša ludost samo,
što verujemo u preokret svega,
kad ipak dobro i sigurno znamo
da je sve isto: pre i posle njega.
Najzad, ništa, draga, nije tako skupo,
da bi za njim oblak teške tuge osto.
Sve na ovom svetu svršava se prosto,
odviše prosto i očajno glupo.
I dugačka je naša ludost samo,
što verujemo u preokret svega,
kad ipak dobro i sigurno znamo
da je sve isto: pre i posle njega.
Najzad, ništa, draga, nije tako skupo,
da bi za njim oblak teške tuge osto.
Sve na ovom svetu svršava se prosto,
odviše prosto i očajno glupo.
No comments:
Post a Comment