Pismo Viktora Igoa upućeno Adeli Fuše

 Louis Boulanger: Adele Foucher 1839.

Tvoje pismo me duboko rastužilo. Napisao sam nekoliko očajničkih redova,

ali sam ih spalio. Zar ja imam pravo da se žalim? Tvoje pismo je više

nego razumno. Dovoljno sam te voleo da sam izgubio razum. Lud sam, mozak

mi je izgoreo. Zbog tebe bih se bacio u ponor.
Ti si me zaustavilaledenom rukom.

Vidiš da se mi više ne prepoznajemo. Podigli su zid među nama.

Ne znaš, nećeš da znaš u kojoj sam te meri uvek voleo.

Srećna si bez mene, a da li sam ikad želeo nešto drugo sem tvoje sreće?
Skojim pravom bih te povukao snagom svoje budućnosti: pun tuge i

nesreće? S kojim pravom bih u mir tvog, bacio nemir svog života?

Ne, ti budi srećna. Oprosti, što sam te uznemirio i ovog trenutka.

Zbogom, neću ti više pisati, neću ti više govoriti, neću te više viđati.

Samo ja treba da budem kažnjen, jer sam ja i jedini krivac.

Međutim, hoću da živim sve dok tvoja sreća ne bude osigurana,
da možeš da me nađeš ako bilo kod budem potreban.

Zbogom.