"Za gospođu Arabelu Hant" (Vilijam Kongriv)

Arabella Hunt

Za gospođu Arabelu Hant

Draga gospo,

Ne verujete da vas volim? Čime sam zaslužio takvu podozrivost? Ako ne verujete

mom jeziku, zašto ne poverujete mojim i svojim očima? Iz vašeg pogleda zrači

dražest koju moje srce oseća. Prisetite se samo šta se sinoć desilo. To je,

u najmanju ruku, bio ljubavnički poljubac. Njegova usrdnost, njegova gorljivost

i njegova toplina svedoče da je potekao iz božanskih sfera. A rastapajuća

mekoća i slast vaših usana učinile su ga još božanstvenijim. Uzdrhtalih udova

i grozničave duše, žudeo sam da do poslednje kapi ispijem taj božanski nektar.

Moji drhtaji, moji dahtaji, moja nežna mrmljanja mogli su vam predočiti kakav

ste nemir posejali u meni, nemir usne moje siroto srce i moje rastrzano telo

prožele delikatnim otrovom i neminovnom ali neodoljivom pustoši. Šta se sve

može zbiti u samo jednom danu? Samo jednu noć ranije sebe sam smatrao srećnim

muškarcem, čovekom kome ništa ne manjka, koji polaže velike nade u budućnost,

koji uživa poštovanje uglednih i razboritih ljudi, koji je navikao na hvalospeve

i počasti. Čovekom koji se oseća prijatno i polaskano u društvu svojih poznanika,

svojih doskoro najdražih prijatelja, koji su i sami ljudi od časti i ugleda,

prijemčivi za najistančanija zadovoljstva i blagosloveni svim stvarima koje

život može da ponudi.

Ali mi se sad čini da me je Ljubav, svemoguća Ljubav, u samo jednom trenu

volšebno udaljila od svega što postoji na svetu, ostavivši mesta samo za vas.

Čak i kad sam okružen ljudima, ostajem sam. Toliko ste mi opčinili um da on

više ne može pojmiti ništa osim vas. Čini mi se kao da sam, zajedno sa tobom,

o voljena, bačen u neku daleku pustinju (ah, da je to samo istina!) gde, obasut

svim darovima zemaljskim, i tvojim dražima, mogu proživeti svoj mali ljudski

vek u neprekidnoj ekstazi.

Pozornica ovog velikog belog sveta doživela je naprasan i tužan preobražaj.

Oko mene su se sjatili ljudi i pojave bez trunke ljupkosti i samo mi ti

možeš obasjati život. Sva draž koja je nekad postojala na svetu sada se

slila u tebe. I zato se u ovom tužnom a opet tako prijatnom stanju moja duša

ne može usredsrediti ni na šta osim na tebe. Ona samo o tebi misli, samo se

tebi divi, samo se tobom opija, samo od tebe zavisi i samo tebi veruje.

A ako ti i svemoćno proviđenje odbacite moje nade, moj će se život svesti

na puki očaj i beskrajnu patnju.