I.Turgenjev, 1878.

Glumica-M.Savina,
poslednja Ljubav I.Turgenjeva

...Mislim o tebi...
i mnogo drugih uspomena i slika iskrsava preda mnom-i svuda si ti,
na svim putevima svog života srećem tebe...

...Niski zidovi male udobne sobice dele nas od cilog sveta...Sami
smo,sami na celom svetu,osim nas dvoje ne postoji više ništa živo;
iza ovih prijateljskih zidova mrak je i smrt i pustoš.Ne vije to
vetar,ne lije to pljusak,nego to jadikuje i stenje Haos i plaču njegove
slepe oči.A kod nas je tišina i svetlo,i toplina i radost;nešto
veselo,nesto detinje nevino kao leptir-prše oko nas;mi se priljubili
jedno uz drugo,prislonili glavu do glave pa čitamo lepu knjigu;osećam
kako kuca tanka žilica u tvojoj nežnoj slepočnici,čujem kako živiš,a
ti čujes kako živim ja...tvoj smešak rađa se meni na licu pre nego
tebi,odgovaraš ćutke na moje pitanje bez reči..Tvoje misli i moje
misli dva su krila iste ptice koja je potonula u nebesko plavetnilo...


...O nezaboravne oči!
U koga,kamo ste upravljene sada?
Ko prima u svoju dušu Vaš pogled?...