C.Baudelaire - Leta

Daj da te grlim, biće zlo i pusto,
ljubljeni tigre, čudovište sneno,
drhtavi prsti nek mi opijeno
i dugo blude tvojom kosom gustom;

u tvoje skute što mirišu tobom
daj da sahranim misli nespokojne,
da slasni zadah ljubavi pokojne
udišem, kao sveli cvet nad grobom.

Da spavam hoću! Da spavam, pa makar
i ne živ! U snu slatkom poput smrti
bez kajanja ću poljupcima strti
to lepo telo, glatko kao bakar.

I ništa kao ponor tvog kreveta
jecaje moje neće da uspava:
tvoja su usta puna zaborava,
u poljupcima tvojim teče Leta.

Sudbini svojoj, odsad svojoj slasti,
pokoriću se ko suđenoj kobi;
mučenik krotki, koji nevin dobi
kaznu da muke plamte mu u strasti,

svojoj ću mrznji ja dati da pije
Nepentes, otrov koji duh moj žudi,
s ljupkih vršaka tvojih oštrih grudi
gde nikad srce tamnovalo nije!