Milena,
Ljudi nikad nisu toliko zli da ne mogu da čine i dobro delo.
Dobrotom najgorih evo ti nekoliko rečenica,
bez kojih bih umro mnogo tužniji nego što jesam.
Ti si s Hristom jedina tajna koju odajem neprijatelju. Od Hrista sam pozajmio njegovu smrt, Tebi darujem poslednju bol.
Otkad sam zavoleo Tebe, činio sam sve što sam mogao za Tvoju i našu ljubav.
Jedino nisam mogao svoju sudbinu da promenim.
Kada sam i na to bio spreman, Ti to nisi htela. Bila si u pravu.
Boli koje sam ti naneo, otpatio sam zajedno s Tobom.
Moleći Te da mi poveruješ, ne molim za oproštaj.
Hvala ti i za patnju koja je moju sreću učinila višom od sreće.
Odlazim, Milena. Ostavljam Ti dušu u boru i vetru. Ona je samo Tvoja.
Mi smo bili srećni ljudi. Osmehni se,Dušo!
Petar
Mileni,pred pogubljenje
"Vernik",Dobrica Ćosić
No comments:
Post a Comment