Friday, 2 November 2012

Momo Kapor - Provincijalac



"...Šta su, u stvari, blistave karijere i šta takozvano "napredovanje" u životu, šta goni nekog neotesenog derana da se posle mnogo odricanja sam isteše u opštepoznatu poštovanu ličnost, punu ugladjenosti i uspeha, ako ne neverovatna ljubav koju svako oseća prema sebi, tačnije rečeno, prema snu o sebi i svojoj ulepšanoj slici, a svi napori da se naučimo lepom ponašanju, usavršimo dikciju i jezik, da pronadjemo pogodnu odeću koja će biti najpristaliji okvir tom javnom portretu, strah da nas ne uhvate u kakvoj grešci i da ne ispadnemo smešni - šta je to ako ne isterivanje skrivenog narcisoidnog sjaja, koji ne smemo da priznamo čak ni u časovima dok pažljivo ispitujemo svoje lice pred ogledalom?
 Ne vraćamo li se često u mislima do onih dana kada smo po svojoj proceni bili još daleko od savršenog?
 Ne lutamo li po svojim tužnim neuspesima i mršavim godinama upravo zbog toga da bismo što potpuniije uživali na visini do koje smo dospeli?
 Gledamo sami sebe s tih snežnih vrhunaca uspeha kako teturamo mladi i naivni, pipajući po tami ispruženih ruku; lutamo kroz pogrešne hodnike i iz suza i očajanja izvlačimo skupo plaćene pouke, a život nas šamara sleva i zdesna dok poslednjim ostacima snage puzimo prema sebi - danas.
"

No comments:

Post a Comment