Wednesday, 14 November 2012

L.N.Tolstoj - Ana Karenjina



 "Sve sretne porodice liče jedna na drugu, svaka nesretna, nesretna je na svoj način."

"On se izvini i pođe u vagon, ali oseti potrebu da je još jednom pogleda - ne samo zato što je bila vrlo lepa, niti zbog elegancije i skromne gracije  koja se ogledala u celoj njenoj pojavi , već zato što je u izrazu njenog milog lica, kada je prošla pokraj njega, bilo nečeg osobito nežnog i umiljatog." 

 "Pretvaranje bilo u čemu može prevariti najumnijega, najpronicljivijega čoveka; ali najograničenije dete prepoznaje ga, ma kako se vešto to pretvaranje skrivalo, i odvraća se od njega."

"Osveta je moja i ja ću je vratiti."

"Rekao joj je upravo ono za čim je žudela njena duša, no čega se njen razum bojao.
Ona ne odgovori ništa, i na licu njenom on je vidio borbu."

"Ja nesretna? Reče ona približavajući mu se i sa ushićenim osmehom ljubavi,gledajući u njega.Ja,ja sam kao gladan čovek kome su dali da jede.Može biti da mu je odelo pocepano,i da ga je sramota,ali on nije nesretan!Ja nesretna?Ne,evo moje sreće..stoji ispred mene."
"Zaista,to nije tako lako rešiti...kao što inace ljudi misle.Da ti je lako napustiti
muža?Zaboraviti prošlost i započeti novi život?
"


No comments:

Post a Comment