 |
"Narcissus and Goldmund",1930. |
*Nas dvojica smo,
prijatelju dragi, sunce i mesec, mi smo more i kopno. Naš cilj nije da se
slijemo jedan sa drugim, već da saznamo jedan drugoga i da jedan u drugom
naučimo da vidimo i poštujemo ono što taj drugi jeste: naša suprotnost i
dopuna.
*Vaš zavičaj je zemlja, naš ideja. Vaša opasnost je davljenje u čulnom svetu, naša gušenje u bezvazdušnom prostoru. Ti si umetnik, ja sam mislilac. Ti spavaš na grudima majke, ja bdim u pustinji. Meni sija sunce, tebi sijaju mesec i zvezde...
*Smrt i čulna naslada su jedno isto. Majku života je moguće nazvati ljubavlju ili uživanjem, a moguće je nazvati je i grobom i truljenjem. Majka je Eva, ona je izvor sreće i izvor smrti, ona večno rađa, večno ubija, u njoj su ljubav i stravičnost spojeni u jedno, i što je duže nosio u grudima njen lik, to ga je više smatrao uzvišenim primerom i svetim znamenjem.
*Gde smrt pruža svoju ruku u život, onde ne zvuči samo ovako resko i ratnički, zvuči i duboko i s puno ljubavi, zvuči na jesen i na zasićenost, i u blizini smrti kandilo života utoliko jače i prisnije sija. Smrt može u očima ostalih biti ratnik, sudija ili dželat, strogi otac – za njega je smrt bila i majka i dragana, njen poziv ljubavno mamljenje, i od njenog dodira bi ga prošli žmarci kao od ljubavi.
*Vaš zavičaj je zemlja, naš ideja. Vaša opasnost je davljenje u čulnom svetu, naša gušenje u bezvazdušnom prostoru. Ti si umetnik, ja sam mislilac. Ti spavaš na grudima majke, ja bdim u pustinji. Meni sija sunce, tebi sijaju mesec i zvezde...
*Smrt i čulna naslada su jedno isto. Majku života je moguće nazvati ljubavlju ili uživanjem, a moguće je nazvati je i grobom i truljenjem. Majka je Eva, ona je izvor sreće i izvor smrti, ona večno rađa, večno ubija, u njoj su ljubav i stravičnost spojeni u jedno, i što je duže nosio u grudima njen lik, to ga je više smatrao uzvišenim primerom i svetim znamenjem.
*Gde smrt pruža svoju ruku u život, onde ne zvuči samo ovako resko i ratnički, zvuči i duboko i s puno ljubavi, zvuči na jesen i na zasićenost, i u blizini smrti kandilo života utoliko jače i prisnije sija. Smrt može u očima ostalih biti ratnik, sudija ili dželat, strogi otac – za njega je smrt bila i majka i dragana, njen poziv ljubavno mamljenje, i od njenog dodira bi ga prošli žmarci kao od ljubavi.
* Ako znam šta je ljubav, to je zbog tebe.
* Nema zaštite od prolaznosti, onda si kao pečurka u šumi koja se danas preliva lepim bojama, a sutra trune. Gledaš da sazdaš spomenik prolaznom životu, onda moraš da se odrekneš života, onda si samo jos oruđe, onda se, doduše, nalaziš u službi neprolaznoga, ali pri tom se sušiš i gubiš slobodu, obilje i slast života.
*
Mističari su, ukratko i pomalo grubo rečeno, oni mislioci koji ne mogu da se
oslobode predstava, dakle uopšte nisu mislioci. Oni su potajni umetnici:
pesnici bez stihova, slikari bez kičice, muzičari bez tonova. Među njima ima
veoma darovitih i plementih duhova, ali oni su svi, bez izuzetka, nesrećni
ljudi. I ti si mogao da postaneš takav. Umesto toga si, bogu hvala, postao
umetnik i zavladao si svetom slika, gde možeš biti stvaralac i gospodar, mesto
da se kao mislilac zaglibiš u onome što nije za tebe.
*
Govorim ti ozbiljno. Nije naš zadatak u tome da se približimo jedan drugom, kao
što se ne sastaju ni sunce i mesec, ni more i kopno. Nas dvojica smo,
prijatelju dragi, sunce i mesec, mi smo more i kopno. Naš cilj nije da se
slijemo jedan sa drugim, vec da saznamo jedan drugoga i da jedan u drugom
naucimo da vidimo i poštujemo ono što taj drugi jeste:
naša suprotnost i dopuna.
naša suprotnost i dopuna.
("Narcissus and
Goldmund", also published as "Death and the Lover")
No comments:
Post a Comment