| J.J.Zmaj i Eufrosina Ruža Ličanin |
jesen 1861.
Mila godpođice Ružo,
Uvek sam se čudio kad je ko pisao pismo tamo gde bi se rečima izraziti
mogao. Sad vidim da nisam imao pravo. Sad bolje vidim da ima stvari,
koje se ni rečima i pismom dovoljno kazati ne dadu, a zatajiti,
prećutati, nikako.
Vi čitajući sad ovo pismo ili ste se namrgodili ili - ili ste se možda malo zastideli osećajući da Vam sasvim nepovoljno nije.
Ako se mrgodite, derite pismo taki. Molim Vas nemojte dalje čitati, što i
da znate gde pomoći ne možete, poderite ga taki, pa zaboravite, da ste
ga ikad dobili, zaboravite sasvim. Vi ćete lako, a ja kako uzmogu.
Ali ako ga poderali niste, ako ste (ne samo iz ljubopistva) i na ovu
stranu prešli, to sedite pa mi napišite da li je Ružino srce sasvim
njeno, pa ako je i ako ja Ruži sasvim nemio nisam, ako bih mogao i
miliji biti, to mi šaljite brzo to nekoliko reči, da ih poljubim onako,
kako se samo evanđelje ljubi...
... Budite mi zdravi - sam se čudom čudim odkud sam nehotice ovo poljubio.
No comments:
Post a Comment