 |
| Jane Clairmont |
Rekao
si mi da ti pišem kratko, ali ja imam toliko toga da ti kažem. Takođe
me ljuti, što misliš da sam samo umislila, kako gajim privrženost tebi.
To nije mašta, jer imam tebe, živog i postojanog, o kome razmišljam
svaki svoj trenutak življenja. Ne očekujem da me voliš. Nisam dostojna
tvoje ljubavi. Osećam da si nadmoćan, moje životno iznenađenje, mnogo
više od moje puke sreće… izdao si moja nadanja da ja još uvek živim u
tvojim grudima… Pa zar ja ne treba da budem sretna? Hoćeš da odbacim
svoje želje daleko od sebe? Izaći ću pred tvoju drskost i pakost, kome
je moje mišljenje mrsko, a teorije izopačene, ali vreme će pokazati… Da
sam volela nežno i da sam ti bila naklonjena… Da su moja osećanja bila
jaka… Uveriću te da je tvoja budućnost i moja, i sve što budeš uradio
ili rekao ja to osporiti neću.
No comments:
Post a Comment