Jesenjin: Majčino Pismo

Kuća u Konstantinovu,u kojoj je Jesenjin rođen

Što mogu reći još

u času tome,

i na što treba

odgovora dati?

preda mnom tu,

na stolu sumornome,

još leži pismo

što ga posla mati.

Ona mi piše:

"Ako imaš volje,

doputuj golube

na praznike k nama.

Kupi mi šal,

a ocu gaće bolje-

u kući vlada oskudica sama.

Nikako ne volim

što si poeta

što si dočekao

ove slavne dane.

Draže bi mi bilo

da od ranih ljeta

išao si za ralom u poljane.

Ostarjela sam već

i nemam daha.

Da nisi otišo

iz doma svoga

uz mene bi sada

bila snaha

i zibala bih

unučića koga

No ti si djecu

sijo na sve strane

i ženu svoju

drugome si dao.

Bez drugova i doma,

svoje dane

u krčmama si ludo

prokockao.

Što je to s tobom,

moj ljubljeni sine,

bio si tih i blag

i svi su meni

isticali te tvoje vrline,

govoreći: koliko je sretan

otac tvoj Aleksandr Jesenjin!

No ispunio nisi

naše nade.

i zbog toga je

bol u duši veći,

jer ocu tvome

zalud na um pade

da pjesmama ćeš

mnogo novca steći.

No ako stečeš--

stran je tebi dom.

gorčine zato

u mom pismu ima,

jer dobro znadem

po slučaju tvom:

da novaca ne daju pjesnicima.

Nikako ne volim

što si poeta,

što si dočekao

ove slavne dane.

Draže bi mi bilo

da od ranih ljeta

išao si za ralom u poljane.

Mori me briga

i bijede se bojim.

Ni konja više nema.

No da si ti u domu

imali bismo svega,

a ti sa umom tvojim--

i mjesto predsjednika

u volispolkomu

Tad bi se živjelo mirno,

nitko nas dirao ne bi,

i ti ne bi znao

za taj umor cio.

Učila bih ti ženu

da prede samoj sebi,

a ti bi kao sin

utjeha naša bio."

Ja gužvam pismo,

samoća me peče.

Zar izlaza nema

na putu zavjetnom?

No što mi dušu mori

ja ću da izrečem--

ja ću da izrečem

u odgovoru svom