MOLITVA
Smagnem li ovo dubinom u večernju,
ili je tihi poj,
il' dubina se otvori gde bolelo?
Tiho po muci brodim smerni rab.
Pakao, meni, oče,
boljezan, draču na put.
Rastoči o rastoči raba.
Dublje dno duši no stradanju,
bez dna reč ova smerna u večernju.
Koren je ovo,
crva mi, oče, u nagrizanje,
rastoči o rastoči raba.
Jer i pakao je tvoj,
i propoje.
Zalapim toplo iz ove oporine tela.
I koren po koren manje
mome stradanju.
OSAMA NA TRGU
To kuda neprohod im,
čudno mi se otvori put.
To kuda stupaj ih laki,
stuknem, brale.
Plač i smeh vrve u vrevi,
bukću kao smola,
bledi pronose tugu.
I ja bih u vrevi da vrvim,
osama na trgu me snađe,
tišina njinom huku:
kud oni šestarim,
sa rujnih lica štijem lobanje kob.
—
Prostreli, o, prostreli me raba.
Prominu njinom
sablasno ovo ostajanje.
Prostreli, o, prostreli.
Kamen da sam na veki.
Po mojoj senci da mere
smiraje i svitanja
na trgu.
No comments:
Post a Comment