"Ludaci kao i geniji, premašuju granice svoje domovine ili svog
vremena i zalaze u tu Ničiju Zemlju, apsurdnu i čarobnu, deliričnu i
nemirnu, koju ispravni gradjani posmatraju s promenjivim osećanjima.
Naime, od osećanja straha do mržnje, od prividnog potcenjivanja do
divljenja."
"Pogledaj onaj osvetljen prozor! Uvek me uzbudjuju ta svetla u noći.
Možda se poradja neka žena? Možda je neko na umoru?
Ili neki siromašni student čita Marksa?
O, kako je svet tajanstven! Samo površni ljudi to ne vide."
"Njeno pamćenje se sastojalo iz delića života, nepomičnih i neprolaznih: vreme izmedju njih zapravo ne prolazi, a stvari koje su se dogodile u davna vremena povezane su ili objedinjene čudnim simpatijama i antipati...jama. Ili možda izbijaju na površinu svesti sjedinjene apsurdnim ali snažnim vezama, kao što je neka pesma, šala ili mržnja. Kao što i sada, za nju, nit koja ih povezuje i utiče da se javljaju jedna za drugom, predstavlja nešto divlje u traženju nečega apsolutnog...."
No comments:
Post a Comment