P.Neruda-Oda Tuzi

Tugo, skarabeju

sa sedam nogu kao u bogalja,

jaje u paukovoj mreži,

pobesneli pacovu,

kujin kosturu:

zabranjen je ulaz tamo,

ne ulazi unutra.

Odlazi.

Vrati se nazad

na jug sa svojim kišobranom,

vrati se nazad

na sever sa svojim zubalom.

Jedan pesnik živi ovde.

Ni jedna tuga ne sme

preći ovaj prag.

Kroz ove prozore

dolazi dah sveta,

sveže crvene ruže,

zastave izvezene

narodnim pobedama.

Ne.

Zabranjen ulaz.

Maši

svojim krilima šišmiša,

ja ću polomiti pera

koja poispadaju iz tvog mantila,

ja ću pobrisati mrvice i komadiće

sa tvoga leša

u četiri ugla vetra,

ja ću ti zavrnuti vrat

ja ću ti zaheftati očne kapke

ja ću ti sašiti skrovište,

tugu, i pokopati tvoje oštre kosti

ispod letnjeg cvata jabukovog drveta