José de Sousa Saramago (1922 – 2010)
Savest koju je toliko beskrupuloznih ljudi do sada prenebreglo, i još češće poreklo njeno postojanje, jeste nešto što postoji i oduvek je postojalo, to nikako nije izmišljotina filosofa iz davnih vremena kada duša nije bila više od konfuzne ideje. S vremenom, životom u zajednici i usavršavanjem genetskog koda, uspeli smo da savest ugradimo u boju ljudske krvi i so naših suza, pa, kao da nam to nije bilo dovoljno, pretvorili smo oči u neku vrstu ogledala okrenutih iznutra, postigavši time da oči, često, bez rezerve odaju ono što nam usne poriču.
(José Saramago, ''Slepilo'')
Danas
je poslednji dan u godini. U čitavom svetu koji se upravlja po ovom
kalendaru, ljudi pretresaju sami sa sobom plemenita dela koja nameravaju
da učine u toku iduće godine, zaklinjući se da će biti ispravni,
plemeniti, pravični i nepristrasni, da iz njihovih pravednih usta neće
izaći nijedna ružna reč, laž, podlost, pa čak i ako ih neprijatelj
zasluži, razume se, govorimo o običnim ljudima, jer
drugi, izuzetne ličnosti, osobenjaci, rukovode se svojim vlastitim
načelima koji im daju za pravo da odustanu od onog što su rešili da budu
ili da učine, već prema tome kako im se prohte ili učini korisnim, to
su osobe koje se ne daju zavarati, podsmevaju se nama i našim dobrim
namerama, ali, konačno, iskustvo nas tome uči, već prvih dana januara
zaboravićemo polovinu od onoga što smo obećali, a kad smo već toliko
zaboravili, zaista nema razloga da ispunimo i ostalo, to je kao kula od
karata, ako već nedostaje vrh, bolje je da se sve sruši nego da se
mešaju boje.
***
Nemojmo
reći, Uradiću sutra, jer je izvesnije da ćemo sutra biti umorni,
kažimo radije, Prekosutra, tako ćemo uvek imati jedan dan razmaka da
promenimo mišljenje i plan, međutim, najrazboritije bi bilo reći,
Jednoga dana odlučiću kada će doći dan da kažem prekosutra, a možda ni
to nije neophodno, ako neopoziva smrt ranije dođe i oslobodi nas
obaveze, jer to je zapravo najgora stvar na svetu, obaveza, sloboda
koju sami sebi uskraćujemo.
( ''Godina smrti Rikarda Reiša'')
No comments:
Post a Comment