M.Bećković - Ti si Moja

Edvard Munch,"Amor and Psyche", 1907. oil on canvas

Prostori kao akvarijumi i pošumljena nebesa 
Moj potiljak pun otisaka tvojih prstiju 
Moje srce dignuto u termometru kao krv u zločincu 
Moj jauk oberučke zavitlan u nebesa kao kladivo – 
Evo vraća mi se kao ptica pogođena strelom 
Rastu zelene uši zidova visoko kao bršljeni 
Manijak u bašti ždere pomrčinu 
Dete ugrožno svetlošću – tačko veća od kruga u kome si 
Kao što su nebesa topla od jedne malaksale ptice 
Kao što mrtvaci odolevaju želji za bližnjima 
Kao što grom svoj teret u nebu istovara 
Kao što ljubavnici učiniše zemlju toplom i tako blagotvornom 
Idealni neskladu, ljubljena 
U imaginarnom avionu nad mojim ponorima Izmišljajući, ja te učinih nemogućom. 
Uzalud smo zajedno kao dve šine 
I dva jauka se negde sastaju mi nikada! 

Moja mašta na nekoj drugoj planeti izaziva požare 
A u istom trenu je pred tobom tako savršeno nemoćna 

Lažni i istinski pesnici u istim bolovima 
Već sam vazduhu već sam vodi probio uši pričama o toj ženi 
I sve što je patilo mora da je na mojoj strani! 

Poklanjam ti svoje uči od hroma i sitnog stakla 
I tu pred tobom se uz urlik u zemlju zakopavam.
 Plod se u tebi rasplamsava posle ljubavi. 
Sve je manje mog srca kao mastila u mastionici 
Nečitkim rukopisom, okolnim brdima, susednim državama, 
Čime god stignem ja te opisujem 
I tako nedostojno govorim o tebi 
Različitoj od svakog poređenja. 
Ali uvek postoji nada 
Na ulazima u polja 
Izdvojena kao ludnica.