H.Miller - Brendi Venus (treće pismo, od 29.9.1978.godine, jedno od poslednjih koje je Miler napisao)

Henry Miller & Brenda Venus

Draga Brenda,

... A sad, 87-godišnjak, ludo zaljubljen u mladu ženu koja mi piše izvandredna pisma, koja me voli do groba, koja me drži na životu i u ljubavi (prvi put savršene ljubavi), koja mi iznosi u pismima tako duboke i ganutljive opaske da sam radostan i zbunjen kao kakav šiparac. Ali i više od toga - zahvalan, haran, sretan. Da li zaista zaslužujem sve one lepe reči kojima me obasipaš? Nagoniš me da pitam ko sam ja zapravo, da li zaista znam ko sam i šta sam? Ostavljaš me da bludim u misteriju. Zato te još više volim. Padam na kolena, molim se Bogu za tebe, blagosiljam te s ono malo svetaštva što mi je još ostalo. Bog bio s tobom, predraga moja Brenda, i nemoj nikad zažaliti zbog ove romantične ljubavi sred svog mladog bića.
Oboje smo blagoslovljeni.
Mi nismo od ovoga svijeta.
Mi pripadamo zvezdama i s one strane svemira.

Živela Brenda Venus!
Neka joj Bog podari radost i ispunjenje svih težnji i večnu ljubav!

Henry.