| Woman Gathering Flowers by Pierre-Auguste Renoir |
Kad sunce zađe, i pokrivač plavi
Zvezdane noći, veče toplog juna
Padne po polju i vrh cvetnih kruna,
A žuti mesec na nebu se javi,
U mojoj duši šum umornih trava
I trepet lišća u disanju noći
Šire san jedan sugestivne moći,
Jedan san što se čini da je java.
Jedan san, koji sjaj mesečev zlati,
Javlja se, čili, povija onako
Kako miris dune poljanama lako,
Kako uzdah noći kandilke zaklati.
I s bojama koje upija lepota
Noći, ovaj svet se s drugim svetom sliva
U meku sliku zadovoljstva živa,
U život jednog sna i san života.
Tada miriše doba ranog maja;
I kao da se, neprimetno, prosto,
Na ideal što je u sećanju ost’o
Nastavlja tiho jedan san bez kraja.
Jedan san, koji sjaj mesečev zlati,
Javlja se, čili, povija onako
Kako miris dune poljanama lako,
Kako uzdah noći kandilke zaklati.
I s bojama koje upija lepota
Noći, ovaj svet se s drugim svetom sliva
U meku sliku zadovoljstva živa,
U život jednog sna i san života.
Tada miriše doba ranog maja;
I kao da se, neprimetno, prosto,
Na ideal što je u sećanju ost’o
Nastavlja tiho jedan san bez kraja.
No comments:
Post a Comment