Pismo H.Dzubrana Mej Zijade

Mayy Ziyādah

Kažeš mi da se bojiš ljubavi....
Zašto se bojiš,malena moja?

Bojiš li se sunčeve svetlosti? Bojiš li se plime?

Bojiš li se zore? Bojiš li se proleća?

Zašto se bojiš ljubavi?

Znam da te malo ljubavi neće zadovoljiti.

Isto tako znam da malo ljubavi neće zadovoljiti ni mene.

Mi želimo mnogo.Mi želimo sve.Mi želimo potpuno.

Kažem,Mari, da je u želji ispunjenje, a ako je naša

želja jedna od Božjih senki , dosegnućemo sigurno nešto

i od Božje svetlosti.

Ne boj se ljubavi Mari. Ne boj se saputnice mog srca.

Treba da joj se predamo , i pored bola,žudnje i

potištenosti koje nosi, i pored nedoumice koju nosi,

Slušaj Mari: danas sam ja u zatvoru želja. Te su želje

rođene sa mnom. Danas sam ja vezan starom idejom

starom koliko i godišnja doba. Možeš li biti sa mnom

u zatvoru dok ne izađemo na svetlost dana?

Hoćeš li biti pored mene, dok se ne raskinu ovi okovi pa ćemo

slobodno ići do vrha?!

Sada približi čelo.
Priblizi svoje ljupko čelo,tako,tako...

Bog te blagoslovio.

Bog te sačuvao ,voljena saputnice moga srca.

Dzubran

Njujork 26.februar 1924.