Danilo Kiš (odlomci)

Teško je podići svoju nesreću u visinu. Biti posmatrač i posmatran istovremeno.
Onaj koji je gore i onaj koji je dole. Onaj dole, to je mrlja, senka...
Posmatrati svoje biće iz aspekta večnosti (iz aspekta smrti)
Vinuti se u visine! Svet iz ptičje perspektive!

***

Kad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima ne bejaše strano iskustvo umetnosti.

***

Hteo sam da pokažem kako u vrlo različitim epohama postoji nepokretna konstanta. Sveprisutnost ljubavi i smrti.

***

Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom, a u pustoj želji da se u njoj, kao na dnu bunara ogleda svoje vlastito lice; jer i to je taština. Taština nad taštinama.

***

  Lična je biblioteka čovekova jedino ona koja mu je ostala u sećanju- kvintesenca, talog.

***

Parodija je neizbežna i neminovna
ako objektivnost potčinimo subjektivnim hirovima jezika