Radojko Jovanović,alias Rade Drainac (1899 - 1943) |
Zasitim li se poezije, ubiću se!
... Makar me i ubili u pristaništima kao kleptomana
koji krade krvave košulje okeanskih Zora.
... Užasno je nebo sa mojih prozora...
Ili je još uvek katastrofalna noć zbrisala
sve vidike?
... Ovako... zavijen u komad platna, nosim od stanice
do stanice
Neisplakan bol večitog deteta.
Pa slab sam kad padaju kiše;
Samoubilački se plašim samoće i sebe.
... Zar ne osećaš koliko me lirika razorila?
... U oproštajnim pozdravima ostaće otisci zvezda
na rukama.
... Pozdravilo me proleće balkansko sa svojim
neobuzdanim cvetanjem.
... još jedna neurastenična zora natapa
moje lice
U bolnu grimasu eurazijskih egzaltacija...
O da bar nikad nisam trgovao sa mislima i srcem...
No comments:
Post a Comment