 |
| Mary Wollstonecraft Shelley |
Ta pogledaj me - ne krij oči svoje
nek ljubavlju se iz mog oka hrane;
ona je slika te lepote tvoje
što k'o odblesak u mom umu grane.
Ta prozbori mi - tvoj je glas k'o jeka
iz srca moga, pa mi uho čuje
da već me ljubiš. K'o gospa si neka
kraj ogledala što o sebi snuje,
o svome licu koje u njem' gleda.
Ja crpem život dok te okom pratim,
a slatko to je. O, kako si nežna
kad žališ mene što toliko patim.
1815.
1815.
No comments:
Post a Comment