R.Drainac: Epitaf na mome grobu

Pred Narodnim pozorištem u Beogradu:
u prvom redu sede Rade Drainac i Sveta Maksimović,
stoji Dušan Jerković;
u drugom redu — Janko Tufegčić,Tin Ujević i Siniša Paunović

Napomena:fotografija je preuzeta iz knjige "Život boemske Skadarlije",
autora Koste Dimitrijevića;Toplikus, Beograd, 1990.


Prijatelji, izvršite pesnikovu poslednju volju,
Kad me sa đubretom na jutarnjim ulicama smetlari mrtvog pokupe
Ne recite "Bog da prosti!"
Jer ja sam prosio za koru hleba i Bogu pokazivao tabane i pete
U rupu za mrtvu paščad strpajte moje kosti
— Tako će pravedno biti sahranjeno dobro dete.
Ne žalite me: ja sam za života kao plačna vrba proplakao za sobom
Moje je sve u ovom testamentu što danas pišem:
Ako jedna gospa bude želela da spava naporedo s mojim grobom
Okrenite joj glavu ka mome srcu
Više moje glave ni ploče ni poprsja,
Kad budem silazio niz stepenice pakla ili neba
Ne treba časti skitaču
Koji je celim životom žudeo samo čašicu ljubavi i koru hleba.

Užarenom iglom po mojoj koži zapišite ove reči:
"Spavaj prvi put mirno, druže Drainče
Veliki naš putniče"
I ništa više!