(Spomenik Neznanom Junaku) |
Da se poklonim pred vama, junaci,
Što sad nosite štapove i štake:
Novome dobu vi ste svetli zraci,
Kô mnogi živi, kao mnoge rake.
Da se poklonim odano i smerno
Pred vama što ste te rane bez leka
Primili na se kô znamenje verno
Istinske službe, probuđenog veka.
Da se poklonim pred vama što sada
Na svaki korak brižljivo pazite:
Tu skoro carstvo zgazili ste, mada
Sad mali potok sa mukom gazite.
Pošli ste u rat i zdravi i smeli,
I ostavili kuće i gajeve:
Na putu svome pobede ste sreli
I oživeli prastare zmajeve.
Pošli ste u rat sa nožem i puškom
Na nož i pušku, dva zlikovca stara;
I u dva marša svojom snagam muškom
Narod ste spasli mraka i Tatara.
Pošli ste u rat, ponositi, skromni;
Bez mnogo "ura!", al' hrabri i prosti;
Došli ste kući lomni, mnogo lomni,
Noseći zemlje i slomljene kosti.
Pletu se venci za junake mnoge,
Dižu se sitni, ustaju nezvani;
Ali vi, divni, bez ruke i noge,
Bićete naši junaci neznani.
No comments:
Post a Comment