V.P.Dis-Cvetovi Slave

Sa Krfa u pobedu: Srpska vojska 1916.
kreće na Solunski front

Oni spavaju svi do jednog, redom,
U plitkom grobu, neskrštenih ruku,
Bez svog pokrova i pod teškom bedom,
I trunu mirno kao u sanduku.

Oni spavaju, nesebični, blagi,
S ranama živim i mrtvim očima,
Velike duše kao kamen dragi,
Večita pesma koju im otima.

Oni spavaju, ti naši sinovi,
U svojoj nrvi, bezbrižni kô tići,
Zaboravljeni kô mrtvi krinovi,
I ponositi kô stari plemići.

Oni spavaju po Balkanu celom
Za dobro tuđe, za spas svog plemena:
Nikad ne behu sa zastavom belom
Ti mladi momci velikog vremena.

Oni spavaju prosti, bez ukrasa,
I njine grudi gusti crvi plave;
I dok se gube iz svog lepog stasa,
Humke im rastu u cvetove slave.