F.Pessoa:iz "Čuvara stada"

    


XXXVI

A ima pesnika koji su umetnici
I obrađuju svoje stihove 
Kao drvodelja daske!...

Kako je žalosno kad čovek ne ume da cveta!
Kad mora da slaže stih na stih, kao neko ko podiže zid
I gleda da l’ dobro stoji, i ruši ga ako ne valja!...
A je jedina umetnička zgrada Zemlja cela
Koja se menja i uvek dobro stoji i vazda ostaje ista.

Mislim na to, ne kao što se misli, već kao što se diše,
I gledam cveće, i smešim se…
Ne znam da l’ me ono razume
Ni da li ja njega razumem,
Ali znam da je istina i u njemu i u meni
I u našoj zajedničkoj božanskoj osobini
Da se prepuštamo toku stvari i živimo na Zemlji
Zadovoljni što nas godišnja doba nose,
Da puštamo da nam vetar peva uspavanku
I da ništa ne sanjamo, kad se uspavamo. 

                            ***
.. Ne verujem u Boga jer ga nikad ne videh.
 Da on želi da u njega verujem,
 jamačno bi došao da razgovara sa mnom
 i ušao bi kroz moja vrata
 kazavši mi: "Evo me!"

 (To je verojatno smešno za uši
 onoga koji, ne znajući gledati stvari,
 ne pojmi onoga koji o njima zbori
 na način koji uči kako se zamećuju.)

 Ali ako je Bog cveće i drveće
 i brda i Sunce i mesečina,
 tada verujem u njega,
 tada u njega verujem svakog časa,
 a život mi je sama molitva i misa,
 te pričest očima i kroz uši.

 Ali ako je Bog cveće i drveće
 i brda i Sunce i mesečina,
 zašto da ga zovem Bogom?
 Zovem ga i drveće i brda i Sunce i mesečina,
 jer, ako se on zbiva da ga vidim
 kao Sunce i mesečina i cveće i drveće i brda,
 ako mi se javlja bivajući drvećem i brdima
 i mesečinom i Suncem i cvećem,
 to znači da želi da ga spoznam
 kao drveće i brda i cveće i mesečina i Sunce.

 Stoga sam mu poslušan,
 (što ja znam o Bogu više nego Bog o sebi samu?)
 poslušan sam mu živeći dragovoljno,
 poput onoga što otvara oči i vidi,
 i nazivljem ga mesečina i Sunce i cveće i drveće i brda,
 i ljubim ga ne misleći na njega,
 mislim na njega videći ga i slušajući,
 i idem s njime svakog časa.


XXVII

Jedino je Priroda božanska, a ona nije božanska…
Ako govorim o njoj kao o nekom stvorenju
To je zato što pri tom moram da se služim jezikom ljudi,
Koji pripisuje stvarima ličnost,
I nameće stvarima ime.

Ali stvari nemaju ni ličnosti ni imena;
Postoje, i nebo je prostrano i zemlja široka,
A naše srce veliko kao stisnuta pesnica…

Blagosloven da sam zbog svega onog što ne znam.
Uživam u svemu kao neko ko zna da ima sunca.


XI

Ona gospođa ima klavir
Koji je prijatan al nije žubor reka
Niti šumor koji drveće pravi…

Zašto je potrebno imati klavir?
Bolje je imati uši
I voleti Prirodu.