| Фёдор Михайлович Достоевский (1821- 1881) |
"... Ja verujem samo u svoju glavnu misao. A to je upravo misao da se ljudi, po prirodidnom zakonu, generalno dele na dve vrste: na nižu (obične), to jest, da tako kažem na materijal koji služi jedino razmnožavanju sebi sličnih, i na one prave ljude, tj na one koji imaju dar ili sposobnost da u svojoj sredini izreknu novu reč.Dakako da ima bezbroj podvrsta, ali se te dve osnovne vrste prilično razlikuju. prvu vrstu tj. materijal, čine, uopšteno govoreći, ljudi koji su po svojoj naravi konzervativni, pristojni, žive u pokornosti i rado se pokoravaju. Oni, po mom mišljenju, i moraju biti pokorni zato što su za to i predodređeni, i to njih nimalo ne ponižava. Oni pak iz druge vrste svi krše zakon, to su rušioci ili su bar skloni rušenju, svaki prema svojim sposobnostima. Zločini su tih ljudi, dakako relativni i različiti; ponajčešće zahevaju u vrlo raznolikim iskazima da se sruši ovo današnje u ime nečega boljeg. Ali, ako takav čovek treba, radi svoje ideje, da preskoči i preko leša, da zagazi u krv, on može sam sebi u svojoj duši, po mom mišljenju, odobriti takav korak, ovisno doduše o ideji i njenim razmerama, to valja dobro upamtiti.
... Prva kategorija je uvek - gospodar svog vremena, a druga - gospodar budućnosti. Prvi održavaju svijet i brojčano ga umnožavaju; drugi pokreću svet i vode ga cilju. I jedni i drugi imaju potpuno ista prava na postojanje..."
"Najvažnije je - izbegavajte laž, svaku laž, naročito laganje samom sebi. Pazite na svoju laž i konrolišite je svaki čas, svaki trenutak. Izbegavajte gadljivost i prema drugima i prema sebi: to što vam se čini gadnim u sebi čisti se već samim tim što ste to primetili. Takođe izbegavajte strah, mada je strah posledica svake laži. Ne plašite se nikada svoje malodušnosti u postizanju ljubavi, ne plašite se mnogo ćak ni rđavih svojih postupaka. Žalim što vam ne mogu reći ništa utešnije jer aktivna ljubav, u poređenju sa onom iz maštanja, predstavlja surovu i zastrašujuću stvar. Sanjalačka ljubav ćeka brzi podvig, brzo zadovoljenje i da ga svi posmatraju. Tu zaista dolazi dotle da čak i život čovek daje samo da ne bi dugo trajalo, da bi se što pre završilo, kao na sceni, da ga svi gledaju i hvale. A aktivna ljubav je - rad i istrajnost, za neke, možda, cela nauka. "
(Zločin i Kazna)
No comments:
Post a Comment