Пешта,15.новембра 1814.
Љубљена пријатељице мога срца,
Послије оног незаборавног растанка са Вама,тек шестог дана успио сам да стигнем у Пешту,јер је пут био веома лос.
Цијело моје путовање било је само непрекидно сањарење о Вама: дању сам будан сањао,а ноцу у сну.
Сада сам 36 миља далеко од Вас,и моје руке не могу да грле Ваш сњежнобијели врат,нити моје лице може да се одмара на невиним дјевојачким грудима (ах! ишчезли су сад ти слатки часови,заносни часови мога живота!). Сад могу слободно да кажем шта хоћу,без бојазни да ћете ме Ви ућуткати пријетећи ми својим њежним прстом. И сад немате више никаквог разлога да мислите да Вам ласкам. Или шта бих друго могао овдје да Вам кажем? Зацијело ништа више до да поновим неке од оних ријечи које сам Вам говорио,док смо се њежно грлили и лили најтоплије сузе. Чујте,дакле, то исто сада: yадовољство моје душе,радости мога срца и среће мога живота - у Вама су. Ово сам Вам чешће говорио, а сада Вам и о томе пишем,то ће ме пратити цијелог мог живота,а моја ће уста изговарати ово и онда када ми свирепа смрт буде склопила очи својим хладним рукама. Мој пут ме је,истина,сад од Вас одвојио,али су моје срце,моја душа,и све душевне моћи остале код Вас. Ви владате свим и све је у Вашој моћи. Живот без Вас и без наде да ћу увијек живјети с Вама и да ћете ме вољети,представљао би паклене муке,које ниједан несрећник на овом свијету никад не би поднио.
Но,нада у Бога и убједјење да Ви, најдражапријатељице, имате искрено срце и душу пуну врлина,дају ми утјехе и донекле ублажују патњу мога срца. Увјерен сам да Ваше добро срце не жели нанијети зла ниједниом човјеку,а још мање мени,који само ради Вас зелим да живим,и који самсе потпуно предао Вашем добром и искреном срцу.
Сва моја срећа зависи од Ваше љубави и зато будите убиједјени да Вас волим и цијеним изнад свега на овом свијету. За ту моју срећу додијелиће Вам довољну награду свевишњи Бог,који наградјује све добро,а ја са своје стране н емогу ништа више да Вам обећам сем вјечите и непоколебљиве љубави,вјерности и поштовања.
Задржаћу се овдје 8 до 10 дана да бих сачекао Ваш одговор на ово писмо и надам се да ћете ми писати,без дипломатија и вјерно,о искреним осјећањима свога срца. Писмо за мен еадресираћете онако као што стоји на цедуљи са адресом, а кад стигнем у Карловце,имаћу срећу да Вам опет пишем.
Срдачно поздрављам Вашу драгу мајку, Вашу драгу сестру и њеног љубљеног и препоручујем им се: а исто тако Лујзу и њену мајку.Поздрављам такодје Леонара и његову жену,као и дјецу.
Будите здрави и весели и не заборавите онога који Вас воли више од свега на свијету и који сматра за највећу част и срећу што себе може вјечно називати
Вашим вјерним и искреним пријатељем
Вуком Стефановићем
Прилог:
Ви! моја Ви! не бисте ли хтјели да будете моја?
Вук Стефановић
No comments:
Post a Comment