| Princess Caroline Sayn Wittgenstein in Rome |
1849. godine
Da li osećaš svu energiju? Vatreno sevanje fantazije?
Osećaš li tu čarobnu snagu koja nas okružuje, zbog koje svašta novo
pronalazimo. Dođi uđi, sedi i uživaj u karuselu slika. Pokazaće ti se
snovi, nade, želje i hiljadu misli, koje kao cveće, šareno i nežno
crtano leti i teče kroz i oko tvog sveta snova. Poklanjam ti najlepše
cveće, svaku reč koja se može ravnati sa najlepšom ružom. Odgovaraš,
progovaraš lepe reši, brzo prolazno onako kako ti je srce komandovalo.
Ljubav gori u meni upekla se u moje srce, da bih ti svu ljubav svoju
mogao pokloniti. Poklanjam ti tako svo cveće moje duše da bi stiglo do
tebe.
Sudbina nas je vodila, spojila da se nađemo, zauvek i jos večnost duže!
Moje srce je tebi doletelo i tu će ostati jer je samo tebi obećano.
Zahvalan sam za ruže iz duše tvoje koje mi poklanjaš svaki dan
bezuslovno. Usred prelepih cvetova stojim i mirišem to polje prepuno
lepote. Svaki cvet je kao osetljivi i nežni poljubac što moje srce
dodiruje.
Čuvaćemo i pazićemo, svaki dan nanovo naš mali vrt, pun sreće, ljubavi i
raznovrsnog šarenog cveća osećanja. Večno tu u našem malom vrtu želim da
osećam tvoju neizmerno mi potrebnu blizinu, pun pažnje i poštovanja ...
No comments:
Post a Comment