Sima Pandurović - Veze

(kuća u kojoj je živeo Sima Pandurović)

Sve na svetu, druže, ostavlja svoj trag

Nevidljiv i nežan, rasut kao prah,

A osetan ipak, tužan ili drag,

Ko miris starine, kao cveća dah.

Duše sviju stvari zive, dragi moj,

Lutaju i žive... i ko im zna put!

I jave se katkad živima kroz sloj

Vazduha, ko miris prijatan ili ljut.

Šta takvih mirisa snese vihor lud,

Il jesenji studen vetar, ili tek

Proleća uzdah razdražljiv i mek,

I svih dana čudna i nemirna ćud!

Život proslih stvari, prošlih ruža vek,

Davnih snova radost, starih jada dah

Vetrovi mi dragi nose kao lek

S mirisima tela što postaju prah.

Vetrovi su dobre veze, dragi druže,

Sa svetom što više ne postoji sad;

A mirisi duže što oko nas kruže

Za trenutnu radost, za naš stalni jad.