 |
Samuel Beckett,London,1963.
|
* Sa ljudskim suzama uvek je isto. Čim jedan čovek počne da plače,
negde na svetu drugi prestane. Isto je i sa osmehom.
* Da li mislimo ‘ljubav’ kada kažemo ‘ljubav’?
* Svi smo mi rođeni ludi; neki čak i ostanu takvi.
* Moje greške su moj život.
* Pronaći formu koja odgovara masama, e to je zadatak umetnika.
* Najveći posao čoveka sastoji se u tome da zna šta sve mora da uradi da bi bio čovjek.
* Pesnici su osećanje, a filozofi razum čovečanstva.
* Mi smo na zemlji, i nema leka za to.
* Čini mi se da je svaka reč nepotrebna mrlja na tišini ništavila.
* Lud je samo onaj čija se ludost ne poklapa sa ludošću većine.
* Ako me ti ne voliš – ja neću biti voljen;
ali ako ja tebe ne volim – ja ne znam kako se voli.
* I svako ima svoje razloge, i neprestano se pita s vremena na vreme,
šta ti razlozi vrede,
jesu li to oni pravi razlozi da bi se krenulo baš onamo kuda se krenulo,
radije nego drugde, radije nego nigde.
No comments:
Post a Comment