P.Neruda-Već te odavno zemlja poznaje

~Već odavno te zemlja poznaje~
 

Već odavno te zemlja poznaje:
jedra si kao hleb ili drvo,
telo si i grozd sigurne tvari,
teška si kao akacija, sočivo zlaćano.

Ne postojiš samo zato što ti oči lete
i obasjavaju stvari kao otvoren prozor,
već i zato što su te od gline umesili i ispekli
u Chillánu, u začuđenoj pećini od opeka.

Bića se rasiplju kao zrak ili voda i studen
i neuhvatljiva su, brišu se u dodiru s vremenom,
kao da su pre smrti bila usitnjena.

Ti ćeš pasti sa mnom kao kamen u raku

i tako za našu ljubav što ne bi potrošena

zemlja će i dalje živeti zajedno s nama.